Protiv napretka

7 nadrealnih igara

 

(...)

​

2

​​

Noć. Jedan čovek leži na ulici i jauče. Upravo ga je udario tramvaj, ozbiljno je povređen i ošamućen. Prilazi jedna devojka i posmatra ga. Nosi klasičnu, pomalo staromodnu haljinu, i torbu. Duga pauza.

POVREĐENI: Zovite hitnu. Molim vas.

Devojka ga i dalje gleda, ne preduzimajući ništa.

POVREĐENI: Hitnu pomoć.

Pauza.

POVREĐENI: Zovite hitnu. Moram u bolnicu.

Devojka mu prilazi. Duga pauza.

POVREĐENI: Moram u...
DEVOJKA: Ne brinite, vaša povreda je ozbiljna.

Povređeni je gleda i ne razume.
POVREĐENI: Moram...
DEVOJKA: Mislim, baš je ozbiljna. Ništa ne brinite.

Devojka mu prilazi još bliže i pokušava milovanjem da ga uteši.
POVREĐENI: Šta znači to da se ne brinem?

DEVOJKA: Da nećete preživeti ni u ludilu.
Pauza.
POVREĐENI: Ali šta... šta to radite? Zovite hi...

DEVOJKA: ... hitnu pomoć? Previše im treba da dođu. Uvek stižu prekasno. Meni su dva rođaka umrla čekajući hitnu, verujte.
Pauza.
POVREĐENI: Zovite...
DEVOJKA: Hoćete prestati već jednom! Kako ste dosadni... „Hitnu pomoć, hitnu pomoć.“ Šta vi mislite, da sam retardirana?

Devojka otvara torbu, uzima kutiju cigareta i zapali jednu. Povređeni gleda oko sebe, kao da očekuje da ga neko vidi.

DEVOJKA: Hoćete dim?
Devojka mu stavlja cigaretu u usta, ali Povređeni je odbija.

DEVOJKA: Kako hoćete. Pušenje opušta.

Devojka puši.

POVREĐENI: Zašto to radiš?
DEVOJKA: A zašto vi prelazite ulicu kad prolazi tramvaj? Jeste vi retardirani, a? Vozač se sigurno nije zaustavio, jer je mislio da je udario psa. To im se stalno dešava, a nema smisla da kasni na sledeću stanicu zbog jednog mrtvog psa, zar ne?
POVREĐENI: Nisam ja nikakav pas.
DEVOJKA: Uvredili ste se? Ma dajte, molim vas. Gospodin „za deset minuta biću leš“ se uvredio. Oprostite.

POVREĐENI: U pomoć! Pomagajte!
Devojka baca cigaretu i pokušava da ga ućutka.

DEVOJKA: Ali može li se znati šta pokušavate? Kasno je. Ljudi u ovo doba hoće da spavaju. Kako možete da budete tako nepristojni?
POVREĐENI: Molim vas, pomagajte!
Devoja mu zapuši usta.
DEVOJKA: Još uvek ne vidite svetlo na kraju tunela? Zapravo bi već trebalo da ga vidite.
Povređeni se predaje.
DEVOJKA: Tako je već bolje. Nema potrebe da se umire u mukama.
Devojka mu skida ruku s usta.
POVREĐENI: Uzmi sav novac. Upravo sam izvukao novac s bankomata. Molim te, zovi nekog.
Devojka mu uzima novčanik i gleda njegovu ličnu kartu.

DEVOJKA: Jeste li vi maloumni, gosponine Garsija?

Devojka mu vraća novčanik u džep.

DEVOJKA: Ah, Garsija, Garsija... Ako vidite smrt, javite. Recite mi da li nosi kosu, ili i ona misli da ste pas. Šta mislite da se zezne i odvede vas u pasji raj? Jao, kakvo bi to bilo sranje... Celu večnost biste bili okruženi buvama i njuškali biste guzice svojih prijatelja... Već gubite svest, a, Garsija? Tako sam i mislila. Dozvoljavate mi da vam nešto pročitam?

Devojka vadi knjigu iz torbe i čita.

„Pre skoro sto godina, Andre Malro...“ Ne znam ni ja ko je on, Garsija, ali nema ni veze, nemojte da sitničarite. „Pre skoro sto godina, Andre Malro je, prisustvujući skupu komunističkih intelektualaca, postavio pitanje koje je momentalno ućutkalo sve prisutne. Umoran od slušanja raznoraznih apsurdnih hvalospeva o tehnološkim promenama, koje je trebalo da dovedu javni prevoz do savršenstva, Malro drsko upita: ‘A šta će se desiti kada tramvaj bude udario čoveka?’“ Sad vas već zanima knjiga, jelda? Ponavljam: „ ... Marlo drsko upita: ‘A šta će biti kada tramvaj bude udario čoveka?’ Niko nije ni zucnuo dok jedan hrabri drug nije pomislio da ima odgovor, ustao i rekao: ‘U idealnom socijalističkom sistemu saobraćajne nesreće neće ni postojati.’“

Devojka zatvara knjigu i ponovo je stavlja u torbu.

DEVOJKA: Šta kažete, Garsija? Hoćete ispričati ovu anegdotu Bogu kad stignete? Dobro, možda ćete morati da je ispričate đavolu, ne znam. Jeste li bili dobri u ovom životu, gospodine Garsija?

Povređeni pokušava da smogne malo snage i prodere se.

POVREĐENI: U pomoć!!!
DEVOJKA: Tako je, čoveče, tako je, probudi ceo komšiluk.
Povređeni, skoro potpuno iznemogao, ponavlja.

POVREĐENI: U pomoć!

Povređeni posustaje.

DEVOJKA: Ne gledajte me s tim izrazom na licu, nisam vas ja gurnula pod tramvaj.
Dolazi Komšija, koga je ovo probudilo.
KOMŠIJA: Ovaj čovek je povređen?

DEVOJKA: Da.
KOMŠIJA: Strašno!
DEVOJKA: Upravo sam ga ugledala.
KOMŠIJA: Jeste li zvali hitnu?
Devojka iz džepa vadi mobilni telefon.
DEVOJKA: Upravo.
Povređeni uspeva da izgovori poslednje reči.

POVREĐENI: Ni, ni, ni, nij...
DEVOJKA: Jadan čovek.
KOMŠIJA: Tramvaj, a?
DEVOJKA: Pretpostavljam.
KOMŠIJA: Smetlarima iz kraja je više dojadilo da skupljaju pse koje je tramvaj udario.
DEVOJKA: Žalosno.
KOMŠIJA: Hoćete da pozovem ponovo?
DEVOJKA: Ja sam već zvala.
KOMŠIJA: Jao... Nešto strašno mi se desilo. Bio sam kod kuće, nisam mogao da spavam, čitao sam neku priču u kojoj... Ne znam, ali... kakva slučajnost. Priču o nekom povređenom čoveku koji je tražio pomoč i drugom koji ga je posmatrao ne preduzimajući ništa. Strašno! Čuo sam neki vrisak i pomislio: „Jao, zamisli da je neko povređen, a ti ništa ne preduzimaš?“
DEVOJKA: Strašno!
KOMŠIJA: Sišao sam trčećim korakom, ne bih li zatekao baš to. I eto... Nailazim... Na povređenog čoveka! Nije li to neverovatno?
DEVOJKA: Strašno!

KOMŠIJA: Takve stvari se dešavaju, zar ne?
DEVOJKA: Pretpostavljam.
KOMŠIJA: Strašno! Kad budem ispričao sinu, neće mi verovati.
DEVOJKA: Kakva slučajnost.
Komšija pogleda u povređenog čoveka.
KOMŠIJA: Čini mi se da je izgubio svest.
Devojka ponovo prilazi povređenom i proverava mu puls.

DEVOJKA: Upravo je izdahnuo.
KOMŠIJA: Kako žalosno!
DEVOJKA: Da.
KOMŠIJA: Jadan čovek.
DEVOJKA: Da. Slušaj, ja sam već zvala hitnu, nema potrebe da ostaješ ovde. Učinio si sve što si mogao.

KOMŠIJA: Sigurno? Nije mi problem.
DEVOJKA: Ne, opušteno, kasno je, a i tražiće da ispunimo neke papire zbog poziva.
KOMŠIJA: Kako želiš.
Komšija odlazi, gledajući u povređenog čoveka.
KOMŠIJA: Strašno! Kakva slučajnost!
DEVOJKA: Laku noć.
KOMŠIJA: Laku noć. Još uvek ne mogu da verujem!

DEVOJKA: Ni ja.
KOMŠIJA: Moj sin neće moći da veruje. Laku noć.

DEVOJKA: Laku noć.
Devojka ponovo ostaje sama s povređenim čovekom. Pauza. Devojka odlazi, u neverici, smejući se.
Mrak.

​

(...)

​

Protiv ljubavi

7 burlesknih igara

​

(...)

​

Protiv demokratije

7 ginjolskih igara

​

(...)

​

Esteve Soler, Trilogija gneva, Srebrno drvo - Treći Trg, Beograd, 2025.

​