Sisarke sa buvom

 

Ja, Bog, sisarka,

sa čuđenjem gledam sav svet i nevidljive stvari

i gledam buvu na stomaku moje kuje.

Gleda li i ona mene

sa istom duhovnom radošću?

Hoće li se ta buva drznuti da postavi hipotezu

o trojnoj prirodi sveta?

Hoće li beskrajno poželeti ljubav

i nazvati je Bog? Bog, Bog.

Nazvati je Bog u jednoj pesmi

poreklom od mikroba što mirno leže na buvinom stomaku

i ispod i iznad njega, do moje ruke pa čak i dalje?

Oseća li se buva beskrajno moćnom 

na stomaku moje kuje?

Pomišlja li da uništi šumu nežnih, dugih dlaka

koje jesen čupa i pune mi kuću pramenovima?

Pomišlja li na nuklearni rat?

Oseća li buva zapadnjačku prazninu vekova?

Ide li kod psihoterapeuta ili psihijatra

kad oseti da je predmet upornog pogleda?

Krivi li svog oca ili majku, ta buva, za takvu neurozu?

Ili me naziva Boginjom? Ili još gore: 

naziva li Boginjom moju kuju, misli li

da je kći moje kuje?

Postavlja li sebi tako glupa pitanja kao ja?

Razapinje li druge buve?  

​

​

Enrik Kazases & Dolors Mikel, 29 pesama dva katalonska pesnika, Treći Trg, Beograd, 2011.

​